Српско друштво вас позива на позоришну представу “Последња шанса”, најновији комад Мирјане Бобић Мојсиловић.

ГОЦА ЛУКИЋ , фризерка из околине Београда , типичан роб телевизије, после много покушаја, напокон успева да уђе у Reality Show програм ТРАЖИМ МУЖА. Телевизија се испоставља као последња шанса за обичног, малог човека да промени сопствени живот.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА, драма са смејањем и певањем, јесте прича о малим људима, и малим шансама, али је заправо прича о Великом брату који управља нашим животима, То је прича о свету забаве данас, о рејтинзима као једином мерилу успеха, то је прича о нашим посрнућима и узлетима, и о лакоћи са којим смо спремни да прихватамо наредбе, како би смо остали у игри.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА је прича о савременим херојима и реалити телевизији, а у ствари је прича о реалити позоришту.

Главна улога: Сузана Петричевић

  Режија: Велики Братић

Представа ће се одржати 4. новембра у Пољском клубу 238-246 King Street London

W6 0RF.

Информације и улазнице на телефоне:

0207 328 5993 Гордана Милер

0208 740 4109 и 07754 240 0394 Олга Гаковић

01273 694 117 Мики Стоиљковић

07930 959 669 Наташа Кочиш

Одржана у првој половини јануара, “Српска недеља у Великој Британији” отворила је ново поглавље у односима Србије и Велике Британије. Прва манифестација ове врсте, Српска недеља је била испуњена културним, привредним и промотивним догађајима којима је обележена православна Нова година, подигнут углед Срба као једне од најстаријих етничких заједница у земљи, и даље ојачана веза између Србије и Велике Британије.

Српска недеља је започела презентацијом под називом „Срби у Великој Британији – следећа генерација” одржаној у британском Парламенту у Лондону на позив Џона Рандала (John Randall, MP), посланика Конзервативне странке и челника Свепартијске парламентaрне групе за Србију. Угледни гости, међу којимa се нашло двадесетак посланика, укључујући и Марка Франсоа (Mark Francois, MP) задуженог за европска питања Конзервативне странке, као и домаћих медија, су имали прилике да од лидера три најутицајније организације Срба у Великој Британији – Српског Савета Велике Британије, Српског Друштва и Српског Сити Клуба – сазнају о њиховим најновијим активностима и плановима, а понајвише о циљевима младе генерације Срба који живе, студирају и раде у Британији данас.

Српска недеља настављена је конференцијом у Лидсу (Leeds), једном од главних индустријских градова северне Енглеске и престоницом Јоркшира, у којем живи највећа група британских Срба настањених ван Лондона. Конференција превасходно привредног карактера, под називом ”Улагања у Србију” (”Doing business in Serbia”), је организована од стране Јоркширског друштва (Yorkshire Society), Скупштине општине Лидс, Српског Савета Велике Британије и фирме Токос Солушнс (Tokos Solutions). Међу главним говорницима били су нови Амбасадор Републике Србије у Великој Британији, Професор Доктор Дејан Поповић, представници Привредне коморе Србије, СИЕПА (SIEPA) агенције, Британско-српске привредне коморе, као и британских привредних представника са седиштима у Јоркширу. Око педесетак локалних привредника могло је чути о могућностима улагања у Србију као и о подршци коју инвеститорима могу да пруже за то задужене компаније и институције у Србији и Великој Британији. Наставак конференције је планиран за април, када ће група јоркширских привредника доћи у Београд како би се и сами уверили да „постоје бројни разлози због чега би Јоркшир и Србија, иначе слични по броју становника, требало да сарађују на свим нивоима, од привреде до спорта и туризма”, како је било закључено у Лидсу. Јоркшир и Лидс су већ изабрани за место припрема српских спортиста за предстојеће Олимпијске Игре у Лондону 2012. године.

Српска недеља је комплетирана концертом ”Трио Анима” у цркви Светог Ђорђа у центру Лондона у организацији Српског Савета Велике Британије и Српског Друштва. Трио Анима, састављен од изванредно надарених уметница из Ниша, је својим извођењем композиција од Моцарта до Бабића очарао публику састављену од британских Срба и њихових пријатеља.

Вазне информације у вези издавања биометријских пасоса у Амбасади Републике Србије у Лондону

Након веома успесне јавне трибине са конзулом саљемо вам неке основне информације у вези издавања нових биометријских пасоса.

Издавање нових биометријских пасоса у Амбасадама Републике Србије у свету отпоцеце сукцесивно, након инсталирања одговарајуце опреме за узимање биометријских података. Амбасада Републике Србије у Лондону налази се на листи приоритета за инсталацију потребне опреме. О тацном датуму отпоцињања пријема захтева за нове пасосе грађане це Амбасада накнадно обавестити посредством интернет сајта Амбасаде, удрузења насих грађана и Цркве.

За узимање биометријских података бице потребно 30 до 40 минута по странци. Због тога це се оно врсити искљуциво у претходно заказиваним терминима. Са заказивањем це се отпоцети цим се прецизно буде сазнао датум отпоцињања издавања пасоса.

Биометријски пасоси це се израђивати у Србији.

Нове биометријске пасосе моци це да добију само они грађани који имају јединствени матицни број грађана (ЈМБГ) и пријављено пребивалисте у Републици Србији. То знаци да це родитељи деце рођене у иностранству морати најпре у Србији да регулису пријаву рођења детета, изврсе пријаву пребивалиста и добију ЈМБГ за дете. Такође, лица која су примљена у дрзављанство Републике Србије или лица која су браком променила презиме мораце најпре да изврсе упис статусних промена у матицне књиге и пријаву пребивалиста у Републици Србији.

Лица која немају пријављено пребивалисте у Србији или ЈМБГ, а немају другу могуцност да путују моци це да добију путни лист на старом обрасцу, према досадасњим ценама и процедури.

Од документације уз молбу за издавање новог биометријског пасоса бице потребно поднети:

1. Уверење о дрзављанству Републике Србије не старије од 6 месеци, а у иностранству це се толерисати до 1 године стар – оригинал на увид
2. Српски извод из матицне књиге рођених не старији од 6 месеци, а у иностранству це се толерисати до 1 године стар – оригинал на увид
3. Документ који доказује идентитет подносиоца захтева (на увид): плави пасос, лицна карта или српска возацка дозвола
4. Позељно је прилозити фотографију 5X5 цм

О тросковима издавања новог биометријског пасоса, као и о прецизном датуму отпоцињања пријема захтева и узимања биометријских података проверите wеб сајт Амбасаде где це се те информације потврдити накнадно.

Уколико вас плави пасос истице ускоро, или нисте сигурни у вези датог ста да радите, саветујемо вас да се обратите конзулраном одељењу Амбасаде које це моци да вам да најбољи савет: http://www.serbianembassy.org.uk/srpski/contact.php

Информације о могуцности путовања са два пасоса мозете наци на страницама Home Office-а (http://www.ukba.homeoffice.gov.uk/ukresidency/transfervisatopassport//)
У разговору са Home Office-ом, у понедељак 10. новембра, били смо разуверени да це дрзављани Србије, са пуновазном визом у плавом пасосу и, уколико нису извадили нови црвени пасос и у њега пребацили нову визу, моци да путују, као и до сада, са оба пасоса. Уколико зелите висе информација, проверите wеб сајт Home Office-а (наведена адреса горе) или позовите 0870 606 7766 радним даном (време варира у односу на имиграциони центар који зовете). Висе информација у вези имиграционих центара мозете наци на
http://www.ukba.homeoffice.gov.uk/contact/contactspage/peos/

Wеб презентација Амбасаде Републике Србије (www.serbianembassy.org.uk) це азурирати информације како оне буду пристизале из Србије.

Српско Друство, Српски Савет и Српски Сити клуб це ових дана послати заједницко писмо званицним институцијама у Србији у вези насе забринутости због новонастале ситуације и захтева да се закон о лицним исправама сто пре усвоји.

У Службеном гласнику Србије на дан 17. априла 2006 године објављен је Закон о рехабилитацији. Потреба за доношењем овога закона појавила се одмах после демократских промена у Србији од 5. октобра 2000 године. Наиме, да би се демократија учврстила било је неопходно суочавање са ауторитарном прошлошћу и укидање или ублажавање неправедних последица ауторитарног режима где год је то могућно.

Тако се у првом члану каже да се могу рехабилитовати сви који су без судске или административне одлуке, или судском и административном одлуком донесеном из политичких или идеолошких разлога, лишени живота, слободе, или неких других права. Дакле, свако ко је стрељан или затворен без судске пресуде има право на рехабилитацију као и сви који су осуђивани по политичкој основи. Закон покрива период од 6. априла 1941 године, тако да се може тражити рехабилитација за све жртве комунистичких прогона извршених за време Другог светског рата и надаље. Жртва прогона би требало да је имала пребивалиште на територији Србије.

Захтев за рехабилитацију може поднети свако лице. Дакле, не тражи се сродство или наследна веза. То је зато што су многе породице затрте у току грађанског рата, а понека жртва није имала потомака, па би ограничењем круга лица која су овлашћена да поднесу захтев један број жртава остао без могућности да буде рехабилитован.

Захтев за рехабилитацију не застарева. Дакле, протек времена не укида право на рехабилитацију. То је важно, јер су се многи рођаци, пријатељи и познаници жртве растурили по свету и питање је када ће сазнати да је закон донет. Дабоме да има и морална страна, а то је да не треба допустити да невина жртва не буде рехабилитована само зато што је прошао известан број година од доношења закона.

Захтев се подноси окружном суду на чијем подручју подносилац има пребивалиште или окружном суду на чијем подручју је извршен прогон или неправда. Пожељно је да се уз захтев поднесу документа из којих се види оправданост захтева, а ако докумената нема, онда је пак довољно да се опише прогон или насиље. О захтеву одлучује веће од три судије. Када суд усвоји захтев, одлука или пресуда против рехабилитованог лица се поништава од тренутка њеног доношења. Такође се ниште и све правне последице пресуде или одлуке, укључујући и казну конфискације имовине. Међутим, не следи аутоматско право на повраћај имовине, јер закон одређује да ће се право на повраћај конфискованих имања уредити посебним законом. Дакле, без Закона о денационализацији нема враћања имовине. Међутим, у очекивању доношења Закона о денационализацији потребно је спровести поступак рехабилитације и ишодити одлуку о поништењу казне, како би се обезбедило право на повраћај конфисковане имовине.

Већ је донет велики број одлука о рехабилитацији међу којима је врло запажена рехабилитација Слободана Јовановића, насег познатог правника, историчара и председника Краљевске владе у избеглиштву у Лондону од јануара 1942 г. до јуна 1943г. Уколико у неком случају Окружни суд одбије захтев за рехабилитацију, постоји право на жалбу Врховном суду Србије. Сва имена рехабилитованих лица се објављују у Службеном гласнику Републике Србије.

Ђурђе Нинковић, адвокат

www.ninkovic.co.yu

Ставови који се износе у горенаведеном тексту одражавају
мишљење аутора и не морају се поклапати са ставовима Српског Друштва

Филмови „Црнци“ (18. фебруара) и „Беса“ (22. фебруара) у биоскопу „Tricycle”, 269 Kilburn High Road, London NW6 7JR

Позовите билетарницу и цитирајте „Српска и Хрватска понуда за филм“ и погледајте оба филма за £12 уместо за £19

Број билетарнице: 020 7328 1000

Више информација на интернет презентацији: www.tricycle.co.uk

(само за унапред наручене карте)